Buđenje prirode

Ne pamtim ovakvo vreme... Ne sećam se sličnih zima.
Bez snežnih pahuljica, sa malo kiše.
Ni toplo, ni hladno. Sunčano pa oblačno. I vetrovito je.

Bez beline i mraza. Bez slika bajkovite zime.
Mirno i tiho. Ipak se čuje prvi cvrkut ptica.

Dah proleća u vazduhu budi nova očekivanja. I nadanja.
Događa se ovih dana prava eksplozija novih boja u prirodi.
Budi se novi život. Najočiglednije se vidi na cveću koje raste u prirodi, divljem cveću.

Juče sam se ponadala, pogrešiće meteorolozi, i izašla u šetnju.

Najlepše iz prirode u mom kraju, u ovom trenutku.

Vilin luk, presličica, grozdasti zumbul, Muscari neglectum Guss. ex Ten.

Kako se samo grčevito bori da izbije iz zemlje.
Nikada mi nije dosta slika grozdastog zumbula.

Mlađa, mlađik, kokoćica, Corydalis cava L.
Ove godine, prvi put se javljaju tri nijanse boje cveta.
Od insekata, samo mravi.

Dren, drenovina, drenjina, Cornus mas L.

Prva Mrtva kopriva, Lamium, ove godine.

Mislila sam da će ovo biti glavne slike današnjeg posta.
Ali, priroda ne miruje.

Baloče obično, žuto baloče, Gagea lutea L.

Počela je da pada kiša. Radujem se kiši.
Žedna je zemlja i živi svet je očekuje.

Izađite, otvorite oči, udahnite, oslušnite, prošetajte, pokisnite, smrznite se, ispunite dušu lepotom.
I znate šta, ono što je najlepše, ne postoje dva ista proleća!
Proleće se ne može ponoviti, pa ni buđenje prirode koje mu prethodi.
Ne propustite buđenje prirode.

Sve fotografije poljskog cveća, biljaka, insekata, i uopšte, živog sveta, snimila sam u njihovom prirodnom okruženju mobilnim telefonom Samsung A5, 7. marta 2020. godine.

Hvala vam na vremenu koje ste posvetili mojim postovima.